Srpski Bog ( roman )
karlito | 08 Jun, 2018 18:11 SRPSKI BOG
Kupuje pljeskavicu, hoda ulicom, prinosi pljeskavicu ustima sa namerom da je zagrize.
Tog trenuka primećuje da mu u susret ide čovek sa dečakom od možda šest, sedam godina dete drži čoveka za ruku. Dečak neprestano gleda u hranu, a čovek mu to primetivši rukom zaklanja pogled. Dečak na sebi nosi izbledelu zelenu jaknicu trošne cipele I očgiledno stare somotske pantalone. Njegove oči su krupne, crne I tužne, reklo bi se I da su pune suza. Nema smnje to je glad, nema sumnje to je SRBIJA. Ne stavlja hamburger u usta, nastavlja da hoda, mimoilazi se sa čovekom I detetom.
Staje kod prvog kontejnera I ubacuje hamburger u njega. Zna da nije humano bacati hranu u zemlji gde toliki ljudi gladuju ali njemu je muka I sve što oseca je potreba da se otarasi tog parčeta hleba I mlevenog mesa koje mu se odjednom neopisivo zgadilo. Njegove emocije su jake I on ih ne može kontrolisati, on to nikada nije ni mogao. Gladne oči deteta nije nikada zaboravio, uvek sum u se vraćale kao neka mučna misao koja bi brzinom svetlosti iz mozga silazila u grudi opteretivši ih najpre osecajem tuge, a zatim besa I potrebe da nesto preduzme. Ali šta? Kako se boriti protiv nepravde kada je ona jača od sve pravde ovog sveta I dobra koje pobedjuje samo u holivudskim filmovima, pričama brace grim I španskim serijama. Sve je već vidjeno, sve priče su ispričane, svi filmovi su snimljeni, ostala je samo surova, vidljiva realnost I nevidljivo zlo skriveno u ljudima. Isčupaj srce I nastavi da hodas kroz more različitih koji se mrze nesposobni da prevazidju medjusobne razlike. Tolerancija je ovde fraza korumpiranih politicara koju u vidu poruke koriste u propagandne svrhe, u svom pravom obliku ona u ovoj zemlji nikada nije zaživela. Jači je inat. Inat je ovde brend, tradicionalno sredstvo za samouništenje jednog izopačenog društva. Razmišlja o dečaku, o njegovom ocu, on vidi šta to dete proživljava, uvek je umeo da udje u tudju kožu I da posmatra život tudjim očima. On ne samo da posmatra on doživljava I oseća kao da je u istinu taj neko. To dete, ono pati, ali to nikom negovori, ono ima svoje male rituale, koristi ih kada se majka I otac svadjaju. Ono se pomoli I tada pre ili kasnije svadja prestane, ono čvrsto veruje da je to njegova zasluga. Ono nista ne traži jer tako je naviklo, jednom davno kada je tražilo mama I tata su se posvadjali jer nije bilo para, zbog toga je patio više nego inace. Patio je jer je znao da je on uzrok. Od tog dana više ništa ne traži. Ima roditeljsku ljubav I to mu je dosta. On samo čeka da prodje, da prodje to što je zadesilo njegovu porodicu, ta nemaština, taj uzrok svih neprilika I roditeljskih svadja. U tom čekanju I detinjstvo mu prolazi, on to I želi. On sve razume, on je zreo, ustvari on je preterano zreo za svoje godine. Ali život ga je naterao da bude takav. Sve sto želi je da što pre odraste I da preuzme stvar u svoje ruke, da reši sve probleme I ispravi sve nepravde. Kada bude imao šesnatest godina gledaće starije momke u skupim automobilima sa lepim I zgodnim devojkama. Poželeće i on da to ima, misliće I bice uveren da on to zaslužuje. Pustiće ga da okusi takav život, a kada onaj ko nije imao ništa oseti puno on ne može da stane. Dalja priča je pznata kao I licemerstvo matorih idiota koji se pitaju odakle toliki kriminal I huliganizam u Srbiji, a samo kada bi imali čime da razmisle shvatili bi da je I jedno I drugo država legalizovala. Ona država za koju su ti umobolnici glasali, koja nas je vodila iz rata u rat, iz poraza u poraz.
Ta država je srpskoj deci obezbedila najjeftiniju drogu u evropi, a oni su je I dalje glasali. Glasali su za propast svoje sopstvene dece...
Nastaviće se...
Posted in
Generalna .
Dodaj komentar: (0).
Trekbekovi:(0).
Permalink
«Next post |
Previous post»